Da ne dužim: nije naprosto bilo većinske političke volje da se prestane s pobedničkom podelom plena, ni na najvišim DOS-ovim mestima, ali ni u najširim narodnim slojevima DOS-ovih glasača, koji su u srcima svojim pomislili: evo, sad su „naši“ (jebo ja i vas i vaše) osvojili vlast, sad je vreme da nađem neku „vezu“ i da ostvarim bar deo snova o „boljem životu“.
O masovnosti tog fenomena višekratno sam pisao i govorio u intervjuima, a siguran sam da svako od vas - ako baš i nije sam tražio vezu - poznaje popriličan broj dilbera koji su tražili, neki od njih i našli vezu, i preko veze ostvarili bar deo vlažnih snova.
Avaj, vlažnih snova beše mnogo, resursa malo, a Đinđić - gde god je (i kad god) je mogao - nije bio voljan da ispunjava vlažne snove. S vremenom su se neispunjeni vlažni snovi gomilali, a onda je iz osujećenih vlažnih snova proistekla saborna omraza prema Đinđiću, koja je rezultirala plebiscitarnim oduzimanjem podrške reformskoj vladi, naročito njenom premijeru.
Sad dolazimo do karme. Đinđićev projekat je bio osuđen na propast - a populacija Srbije na nastavak propadanja - zato što je bio preuranjen. Srbija još nije bila otplatila karmički dug, a da li će ga ikad otplatiti, ostaje da se vidi.
Šta kaže Vikipedija, šta je to karma. Ako joj je verovati - ja joj verujem - to je lanac uzroka i posledica u kome svaka vaša akcija, postupak, svaka misao usmerava i predodređuje tok ljudskih života, bilo prema blagostanju, ako su akcije, postupci i misli dobre, bilo prema sve većoj patnji ako nisu.
Postoji jedna škola u budizmu - nije mainstream, ali je tolerantni budizam toleriše - koja naučava da, osim individualnih, postoje i kolektivne karme.
Kao što je općepoznato, moja neznatnost popreko gleda na sve kolektivizme, osim na karmički, koji joj je blizak jer zastupa stanovište da životne tokove grupa ljudi, zajednica, pa i čitavog čovečanstva oblikuje ukupan zbir misli, dela i energija koje određuju okolnosti. (Isto bi rekao i otac Tadej.)
U prevodu s budističkog na politički jezik: basnoslovna sranja - od kojih nijedno nije počišćeno, bezbroj loših postupaka i misli, pravljenih, činjenih i mišljenih od osnivanja Srbije pa do danas, stvorili su fenomen u ezoteriji poznat kao genius loci (duh mesta), nevidljivi, neopipljivi, ali gvozdeno učinkoviti, fenomen koji označava jedinstvenu, prepoznatljivu atmosferu, karakter ili „dušu“ neke lokacije, koji opisuje kako specifični fizički, istorijski i kulturni elementi stvaraju prostor koji je mnogo više od zbira svojih delova“.
Ako vas interesuje kako izgleda naš genius loci, uključite televizor. Samo će vam se kasti.